Бајо Пивљанин 0001    Турско момче пије вино хладно, 0002    силно Туре Марић-Алајбего, 0003    у лијепу варош Дмитровицу, 0004    служи вино Хајкуна ђевојка, 0005    гологлава кано мушка страна, 0006    десном руком чашом позлаћеном. 0007    Вино пију, разговарају се, 0008    док се добра натрошили вина, 0009    а од вина ћеиф заузели, 0010    но бесједи Марић-Алајбего: 0011    "Синовице, Хајкуно ђевојко! 0012    За све си ме послушала, синко, 0013    ходи, сине, и сад послушај ме, 0014    узми, сине од Сријема Муја, 0015    е је Туре сасма имовито: 0016    овце су му Сријем притиснуле, 0017    пчеле су му небо премрежиле, 0018    друго благо хесапа му нејма." 0019    Хајкуна је чашу поставила, 0020    Алајбегу ријеч говорила: 0021    "За све сам те, стрико, послушала, 0022    а за то те послушати нећу, 0023    јер сам чула ђе говоре љуђи, 0024    да је Сријем земља грозничава, 0025    од грознице ту пискају тице, 0026    а камоли коњи и јунаци. 0027    Што ће благо кад остане пусто? 0028    Но сам чула од старице мајке 0029    за некаква Ришњанина Маха, 0030    да ме Туре просило у мајке, 0031    само луду од седам годинах 0032    и није ме кћела дати мајка, 0033    сад ћу њему књигу отправити 0034    да он дође шехер-Дмитровици 0035    да ме Туре испроси од мајке; 0036    ако ли ме некће дати мајка, 0037    вјера моја, сама ћу му поћи." 0038    То је рекла, на ноге скочила, 0039    у одају млада ушетала, 0040    на кољено књигу накитила: 0041    "О Турчине, Ришњанине Махо! 0042    Ти си мене просио у мајке, 0043    само луду од седам годинах, 0044    и није ме кћела дати мајка, 0045    но ако се оженио ниси, 0046    да си брже шехер-Митровици, 0047    да ме, туре, испросиш у мајке; 0048    ако ли ме дати некће мајка, 0049    вјера моја, сама ћу ти доћи." 0050    Посла књигу Рисну на крајину, 0051    када књига од Турчина дође, 0052    те видио што му књига каже, 0053    нагнало се Туре нежењено 0054    те му књига тврдо мила била, 0055    па сигура ђога дебелога, 0056    ођену се што може најљепше, 0057    а припаса свијело оруже, 0058    у џепове узе доста блага, 0059    пак се Туре бачи на коњица 0060    и отиде Босном каловитом, 0061    докле шехер-Дмитровици дође. 0062    Добро су га тамо дочекали, 0063    и запроси Хајкуну ђевојку, 0064    Туре проси, мајка му је даје, 0065    прстен даде стотину дукатах, 0066    још на оглед изводе ђевојку: 0067    колико је силна и лијепа, 0068    толико је танка и висока, 0069    још на њојзи одијело фино: 0070    једна глава а три перишана, 0071    једно грло а три су ђердана, 0072    два од злата, трећи од бисера, 0073    једно срце, три чекркли паса, 0074    два од злата, трећи од сафата, 0075    једне плећи, а три су кавада, 0076    два од свиле, трећи од кадифе. 0077    Гледа Туре лијепу ђевојку, 0078    толико му очи занијела - 0079    још изброји стотину цекинах, 0080    прстен даде, свадбу уговара, 0081    оно бјеше о Дмитрову данку, 0082    нека свадба о Ђурђеву данку, 0083    кад окопни снијег по планини, 0084    кад је доста и траве и листа, 0085    кад изјаве на планине овце, 0086    и кад буде јагње за заклање, 0087    кад посаде Турци лубенице, 0088    а награде шокци воденице. 0089    То рекоше пак се раздвојише, 0090    отле Туре на трагове пође, 0091    а кад двору омрчену дође, 0092    али га је књига допанула 0093    од хајдука Пивљанина Баја: 0094    "Чули мене, Махо побратиме! 0095    Је л’ истина што ми љуђи кажу, 0096    јеси бозна свадбу углавио 0097    о честиту данку Ђурђевоме? 0098    Но ти, Туре, моје јаде кажем: 0099    мош ли знати, јес’ ли запазио, 0100    када мене изагнаше Труци, 0101    баш из Пиве моје постојбине, 0102    ја оставих кућу и баштину, 0103    собом узех нешто мало блага, 0104    пак се дигох трговати ш њиме 0105    по Косову и око Косова, 0106    и по Пећи и Нову Пазару, 0107    по Призрену и по Пријепољу, 0108    по Сјеници и по Ђаковици, 0109    по Морави и око Мораве, 0110    и по Босни и Херцеговини, 0111    и закупих малу трговину, 0112    трговину хиљаду воловах, 0113    дођох ш њима Рисну на крајину. 0114    Ти си мене дочекао дивно, 0115    узе мене тешку баждарину, 0116    јес’ на моје хиљаду воловах, 0117    узе мене хиљаду цекинах. 0118    Ни ту некће паре ни динара, 0119    ни у жуто млетачка цекина, 0120    но ми узе свијетло оружје, 0121    узе мене пушку џевердана, 0122    која бјеше у Бучју ковата, 0123    у Букрешу граду окивата, 0124    и узе ми сабљу од појаса 0125    која бјеше у Фочу ковата, 0126    а у Луку-Бању окивата, 0127    и узе ми двије пушке мале 0128    које бјеху у Млетке ковате, 0129    у бијелу Скадру окивате; 0130    кунем ти се вјером и законом, 0131    више ваља Бајово оруже, 0132    него двије хиљаде цекинах. 0133    Но ми пошљи свијетло оруже, 0134    још свр’ њега стотину цекинах, 0135    ако л’ ми га ти послати нећеш, 0136    кунем ти се, а вјеру ти давам, 0137    када дође дан свети Ђорђије, 0138    ти ћеш тадар свате подигнути, 0139    а мене је земан за хајдуке, 0140    скупићу ти пет стотин’ хајдуках, 0141    а пред њима тридесет харамбашах, 0142    неке ћу ти казат по имену, 0143    што су свјема, побро, человође: 0144    од Коритах Лима побратима, 0145    још јунака Плавшу харамбашу, 0146    који тиста знаде распутицах, 0147    још и Рада од Коњица града 0148    и јунака од Клобука Вука, 0149    и Милића испод Медевића, 0150    и Вулића брата Милићева, 0151    па два друга од зелена луга; 0152    довешћу ти двоје Латинчади 0153    која добро пушком стријељају, 0154    стријељају а не гријешају, 0155    довешћу ти Познањ-капетана 0156    што познаје у поноћи друга 0157    како други кад огрија сунце, 0158    још Гаврана испреко Дунава, 0159    довећшу ти Пловкића Маркића 0160    и витеза хајдук-Малетића, 0161    Маљеницу и Опаљеницу, 0162    у планину да се обидемо!" 0163    Кад Турчина така књига дојде, 0164    те видио шта му књига каже, 0165    небила му мила николико, 0166    ма се Туре одати не хоће, 0167    но је Бају другу отправио: 0168    "Ај не лудуј, Пивљанине Бајо! 0169    Што те твоји пет стотин’ хајдуках, 0170    а на моје седам стотин’ сватах? 0171    А тако ми Мухамеда свеца, 0172    купићу их у седам градовах, 0173    ђе гођ нађем коња и јунака!" 0174    На томе се разминуло било 0175    до честита дана Ђурђевога, 0176    а кад честит Ђурђев данак дође, 0177    тада Туре силу окупило 0178    и подиже седам стотин’ сватах, 0179    а отиде Босном каловитом, 0180    докле шехер Дмитровици дође. 0181    Добро су га тамо дочекали, 0182    даровали и дали ђевојку, 0183    пак с’ отоле свати подигоше, 0184    и зеленом планином ојдоше, 0185    докле дошли на Слано камење, 0186    ту сватови конак учинили, 0187    а Бајо им привео хајдуке, 0188    ноћевали свати до хајдуках. 0189    А кад свану и сунце ограну, 0190    но дођоше ђевери к ђевојци, 0191    ал’ говори Туркиња ђевојка: 0192    "Ој ђевере, делијо Алија! 0193    Ја сам ноћас чудан сан виђела: 0194    ведро бјеше пак се наоблачи, 0195    из облака силна роса нађе 0196    па се црном крвљу прометнула 0197    те свакога свата накропила." 0198    Рече Але: "Муч’, ђевојко, враже, 0199    не помињи крвцу у планину!" 0200    Па дигоше на коња ђевојку 0201    и ојдоше зеленом планином, 0202    а кад мало понапријед били, 0203    опет вели са коња ђевојка: 0204    "Ој ђевере, делијо Алија! 0205    Чудан јунак преко друма прође, 0206    а на њ’ бјеше црна тамбарина, 0207    преко ње се сабљом препасао, 0208    ка да бјеше Плавша харамбаша, 0209    те уходи кланце и друмове." 0210    Рече Але: "Муч’, ђевојко, враже, 0211    не помињи Плавшу у планину, 0212    далеко је, а још даље био!" 0213    Ал’ хајдуци граде метеризе, 0214    и добро се бљеху наредили, 0215    док сватови први уминули, 0216    а задњи су међу њима били, 0217    на сватове огањ навалише, 0218    пет стотинах пуче џефердарах, 0219    њих турише, мале повадише, 0220    пет стотинах малијех пукоше, 0221    њих турише, сабље повадише, 0222    а у свате јуриш учинише - 0223    нијендога жива не пустише, 0224    до утече Ришњанине Махо, 0225    измаче се Туре у планине, 0226    оста сама на коња ђевојка 0227    и код ње је ђевере Алија, 0228    но допаде хајдук-Маленица, 0229    под ђевојком коња уфатио, 0230    а вели му ђевере Алија: 0231    "Мак с’ отоле, потакви хајдуче! 0232    Ја је нећу пуштит ни бољему, 0233    а камоли тебе најгорему!" 0234    Жа то било хајдук-Маленици, 0235    од појаса сабљу извадио, 0236    мали бјеше, дофатит не може 0237    да му добру одсијече главу, 0238    но спријед га удри по појасу - 0239    два ђевера од њег’ направио, 0240    и узе му коња и оруже, 0241    а поведе -Туркињу ђевојку, 0242    нађе Баја под јелом зеленом 0243    око себе ђе купи хајдуке, 0244    не бјеше му рањенога друга, 0245    поклони му Туркињу ђевојку, 0246    и сједе је Бају уз кољено. 0247    Но да ти је Маха погледати, 0248    ка’ се Туре проз травици вуче, 0249    док се био близу примакнуо, 0250    оно гађа везеном шишаном: 0251    не погоди Пивљанина Баја, 0252    но код Баја Хајкуну ђевојку, 0253    живо јој је срце опалио, 0254    па дозива из грла бијела: 0255    "Побратиме, Пивљанине Бајо! 0256    Поврни ми моје несуђене, 0257    а ја ћу ти свијетло оружје, 0258    још свр’ њега стотину дукатах." 0259    Но му вели перјеноша Бајо: 0260    "Зло да ти је, Ришњанине Махо! 0261    Зло да ти је, и горе ти било, 0262    твоја ју је пушка осмртила, 0263    а оружје даћеш на срамоту." 0264    Па скочило двоје Латинчади 0265    да изгубе Ришњанина Маха, 0266    но им не да харамбаша Бајо: 0267    "Нека те га, моја дружбо драга, 0268    нека иде двору бијеломе, 0269    злога гласа а црна образа, 0270    да кажује како му је било!" 0271    Тад’ хајдуци скупише оруже 0272    и са Турак’ одијело фино, 0273    сви ојдоше у кршно Приморје, 0274    вино пити те се веселити, 0275    а нека их весела им мајка!